Nezakinite poverljive nabavke

Od 4. aprila ove godine stupiće na snagu Uredba o određivanju sredstava za posebne namene za potrebe Bezbednosno – informativne agencije. Ovim aktom je Vlada odredila koje nabavke za potrebe BIA su isključene iz opšteg režima javnih nabavki koji važi za državne organe u Srbiji. Od 17. septembra 2008 je na snazi slična uredba koja reguliše nabavke za potrebe Ministarstva odbrane, a još od 2005 uredba koja uređuje nabavke za policiju.

Uredbe su koncipirane tako da se određuje koje vrste nabavki se smatraju poverljivim i koji postupak se primenjuje kada se te nabavke vrše. U načelu, jasno je i prihvatljivo da neke nabavke koje vrše ovi organi treba da budu tajne. Kada je već tako, bolje je, pravne sigurnosti radi, da se zna koje su to nabavke i da se zna ko je za njih odgovoran. Međutim, način na koji je isključivanje iz režima javnih nabavki izvršeno, pa samim tim i način na koji je bitno otežan pristup dokumentima koji se na te nabavke odnose, jeste pravno problematičan.

U starom Zakonu o javnim nabavkama (važio do 6. januara 2009), bilo je propisano da se taj zakon neće primenjivati na „nabavke naoružanja i druge nabavke koje su kao poverljive određene posebnim propisima”. Takođe je bilo predviđeno da Vlada donosi uredbu kojom određuje koje su to nabavke (što je učinjeno za policiju 2005, a za vojsku 2008). Usled takve regulative, imali smo u praksi sporne situacije, koje su dospevale i do medija, npr. kada je policija pod pojam druge opreme podvodila i nabavke (naizgled) običnih automobila i pri tom veoma skupih automobila.

U novom zakonu o javnim nabavkama rešenje je suštinski drugačije. Sada se kaže da se iz primene Zakona isključuju nabavke koje moraju da ispune svaki od sledećih uslove:

· Da je posebnim propisom određeno da neka nabavka može biti proglašena poverljivom. Dakle, ne postoji više mogućnost da se nabavka bilo koje vrste roba, usluga ili radova po automatizmu smatra poverljivom. Međutim, da bi uopšte mogla biti podvedena pod tu vrstu potrebno je da se nekim aktom propiše da određene nabavke (npr. naoružanja) mogu biti proglašene poverljivim ako su ispunjeni i dodatni uslovi.

· Da je nadležni organ (npr. direktor BIA, ministar odbrane itd.) svojom odlukom, zasnovanom na ovlašćenjima iz posebnog propisa odredio određenu nabavku kao poverljivu. Dakle, potrebno je da takva odluka bude doneta za konkretan postupak javne nabavke, nije moguće unapred to učiniti za bilo koju nabavku robe određene vrste.

· Da je poverljivost određena zbog toga što bi saznanje neovlašćenih lica da se takve nabavke sprovode, ili saznanje da predmeti nabavke imaju određene specifikacije ili da se vrše od određenog ponuđača, ugrozilo bezbednost države ili građana. Postojanje neke od navedenih okolnosti moralo bi da se procenjuje i utvrđuje u svakom konkretnom slučaju.

Sa formalno - pravne strane je problematičan je opstanak uredaba koje su donete pre stupanja na snagu novog Zakona o javnim nabavkama, kao i zakonitost donošenja Uredbe koja uređuje nabavke BIA, koja je doneta nakon stupanja tog zakona na snagu. Naročito je problematična odredba člana 1, st. 2, koja glasi: „na nabavku sredstava za posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne nabavke”. Kao što smo pokazali, ova odredba se ne može nikako uskladiti sa Zakonom o javnim nabavkama, kao aktom veće pravne snage, jer unapred isključuje čitavu grupu nabavki, dok zakon nalaže da se za svaki konkretan predmet nabavke procenjuje i utvrđuje da li ima osnova da se neka nabavka podvrgne posebnom režimu.

Sa materijalne strane, problem je u tome što neka nabavka koju sprovode BIA, policija ili Vojska uopšte ne mora da bude po svojoj prirodi takva da se mora kriti od očiju javnosti radi zaštite bezbednosti države i građana. Recimo, teško bi bilo zamisliti valjano obrazloženje za tajnost nabavke automobila (osim možda podataka o posebnim ojačanjima karoserije radi zaštite i drugih podataka slične vrste).

Iza tajnosti se ne mora uvek kriti namera da se izvrši neka zloupotreba (da se na nabavku potroši više nego što treba i da se pogoduje baš jednom dobavljaču), ali je normalno da tajnost izaziva takve sumnje. Nekada je u pitanju želja da se stvari urade na jednostavniji način, u manje formalnim procedurama. Međutim, te sumnje samo jačaju u situaciji kada su potrebni meseci da se od pojedinih organa sazna makar i ukupna vrednost poverljivih nabavki u toku jedne kalendarske godine, kada ti rashodi nisu podvrgnuti delotvornoj spoljnoj kontroli i kada imamo u vidu ograničenja iz naših uredaba sa jedne strane, a sa druge činjenicu da se u drugim zemljama srednje i istočne Evrope vode javne polemike oko toga koja vrsta borbenih aviona će biti kupljena za vojsku i činjenicu da smo u ne tako davnoj prošlosti imali ozbiljne afere zbog nabavke nepotrebnih roba i usluga upravo za organe koji se bave poverljivim poslovima.

Odlomci iz uredaba iz kojih se može videti koje vrste roba su izuzete iz režima javnih nabavki pojedinih institucija:

BIA:

Član 5

Pokretne stvari za posebne namene, u smislu ove uredbe, jesu:

1) sredstva operativne tehnike;

2) merna i laboratorijska sredstva;

3) naoružanje, oružna oprema i specijalna sredstva;

4) sredstva veze i telekomunikacija;

5) sredstva informacionih sistema;

6) sredstva kriminalističke tehnike;

7) sredstva specijalne lične zaštitne opreme i odeća za službene potrebe;

8) identifikacione značke i legitimacije;

9) prevozna sredstva za službene potrebe;

10) sredstva za opremanje prostorija koje za izvršavanje svojih zadataka koristi Agencija;

11) oprema, alati, pribori, uređaji, delovi i sklopovi, sitan inventar i potrošni materijal za izradu, održavanje i eksploataciju pokretnih stvari za posebne namene.

Pod pokretnim stvarima za posebne namene podrazumevaju se i druge pokretne stvari koje se po svojoj nameni, karakteristikama i svojstvima mogu upodobiti pokretnim stvarima za posebne namene iz stava 1. ovog člana, a čija nabavka mora biti praćena posebnim merama kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite tajnih podataka.

Vojska:

Član 5

Pokretne stvari posebne namene, u smislu ove uredbe, jesu:

1) naoružanje i vojna oprema i roba dvostruke namene, određeni Odlukom o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme ("Službeni list SCG", broj 11/05) i Odlukom o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene ("Službeni list SCG", br. 11/05 i 42/05);

2) neborbena vozila koja su proizvedena prema specijalnim vojnim zahtevima ili koja su namenjena za izvršavanje borbenih zadataka za podršku borbenim dejstvima i za obuku za izvršavanje borbenih zadataka;

3) stvari određene propisima kojima su uređene službe bezbednosti Republike Srbije, a koje se koriste za nadzor, osmatranje, praćenje i prismotru lica, odnosno dokumentovanje, nadzor nad poštanskim pošiljkama i drugim sredstvima opštenja, kao i informacioni sistemi, telekomunikaciona sredstva, sistemi za prenos podataka, oprema koja se koristi u obavljanju operativnih i funkcionalnih zadataka i sredstva za zaštitu informacija od odliva tehničkim kanalima;

4) alati, pribori, uređaji, delovi i sklopovi za održavanje pokretnih stvari posebne namene iz tač. 1), 2) i 3) ovog člana.

Policija:

Član 5

Pokretne stvari za posebne namene, u smislu ove uredbe, čine:

1) oružje, municija i njeni elementi;

2) barut, sve vrste eksploziva, dimna i osvetljavajuća sredstva;

3) oprema i sredstva za eksplozivnu zaštitu;

4) helikopteri i lebdelice, kao i njihova oprema namenjena potrebama Ministarstva;

5) motorna vozila: borbena, terenska, teretna, vatrogasna, patrolna i druga motorna vozila za potrebe službi Ministarstva čija nadležnost, organizacija i postupanje spada u bezbednosni ili poverljivi aspekt;

6) brodovi i čamci: brodovi, patrolni čamci, diverzantski i izviđački čamci, brodovi i čamci pomoćne namene, njihova standardna i specifična oprema namenjena bezbednosnim ili poverljivim potrebama Ministarstva;

7) sredstva veze i telekomunikacija: radio oprema, oprema kripto zaštite, skrembleri, relejna oprema, analizatori spektra, transportna mreža, oprema elektronskog i video nadzora prostora i opreme nadzora telekomunikacija;

8) sredstva informacionog sistema: hardver i softver posebne namene i operativni sistemi zaštite;

9) sredstva kriminalističke tehnike: detektori, rendgen uređaji, balističke ploče i posebni materijali kriminalističke tehnike;

10) sistemi, uređaji i instrumenti za površinsko, podvodno i vazdušno osmatranje i javljanje, za orijentaciju i navigaciju, radari, infracrveni uređaji, laserski merači, nišanske sprave;

11) sredstva specijalne lične zaštitne opreme: zaštitna odela, obuća i rukavice, štitovi, šlemovi, zaštitne maske i naočare, prsluci, antifoni i štitnici za potrebe interventnih, protivdiverzionih, vatrogasnih jedinica i pripadnika jedinica za obezbeđenje i zaštitu ličnosti;

12) oprema specijalnih protivterorističkih jedinica: odećna, alpinistička, ronilačka;

13) identifikacione značke i službene legitimacije;

14) rezervni delovi, specijalni alati i oprema za održavanje sredstava iz tač. 1) do 13) ovog stava.

Pod stvarima iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se i druge pokretne stvari za posebne namene koje se po svojoj nameni, karakteristikama i svojstvima, mogu upodobiti sa stvarima navedenim u stavu 1. ovog člana.

(Beta)