Novi Sad,
09:53,
11. avgust 2008.
Beta
Polazeći od ključnog stava Transparency International da „zemlje u razvoju treba da ojačaju državne institucije, kao i da napore ka prevenciji korupcije shvate kao deo strategije smanjenja siromaštva“ možemo zaključiti da je pozitivan pomak Srbije tokom 2006. godine na rang listi zemalja po indeksu korupcije rezultat toga što se osnivanje antikorupcijskih institucija u našoj zemlji privodi kraju, čime država okončava formalni deo posla.
Istovremeno, razlog zašto se Srbija i dalje nalazi u grupi zemalja koje imaju zabrinjavajući nivo korupcije (indeks manji od 4) jeste što je vrlo malo učinjeno na planu podrške i jačanja osnovanih antikorupcijskih institucija, što je ključna preporuka ne samo Transparency International, već i drugih međunarodnih organizacija, kao što su: OEBS, Grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope i dr. Umesto toga, javila se negativna tendencija da se dodaju formalna ovlašćenja antikorupcijskim institucijama (čime se izgleda želi stvoriti privid jačanja borbe protiv korupcije), dok im se kapaciteti ograničavaju, što za posledicu ima skromne domete u praksi.
Proširivanjem raskoraka između često sasvim nerealnih očekivanja od antikorupcijskih institucija s jedne strane, a s druge strane, vrlo skromnih resursa koji im stoje na raspolaganju i mlake podrške koju dobijaju od države, ne samo da se ograničavaju dometi antikorupcijskih mera, već se i stvara klima u kojoj antikorupcijske institucije mogu lako biti proglašene za glavne krivce zašto se korupcija u zemlji ne suzbija dovoljno efikasno (tj. kao što se neretko može čuti: „Da ove institucije rade svoj posao kako treba korupcije ne bi bilo!“). Međutim, visok ugled i podrška koje su ove institucije vrlo brzo stekle u domaćoj i međunarodnoj javnosti daju osnova za optimizam da će ovakva „zamena teza“ završti samo kao neuspeo pokušaj.
U narednoj godini naš cilj svakako treba da bude da premašimo vrednost od 4 indeksna poena (poput Grčke) i da izađemo iz grupe zemalja sa neprihvatljivo visokim nivoom korupcije. To se može ostvariti jedino konkretnom podrškom države razvoju osnovanih antikorupcijskih institucija, što će biti jedan od osnovnih parametara kojim će se meriti napredak u narednom periodu, kao što je istaknuto u preporukama TI, OEBS-a, Saveta Evrope itd. Prevencija korupcije je, istovremeno, jedan od ključnih faktora za smanjenje siromaštva, tako da bi pozitivni pomaci u praktičnoj primeni preventivnih mera doveli do smanjivanja socijalnih razlika i podizanja standarda stanovništva. Preduslov da ove mere uspeju je da budu pravilno definisane tako da ciljevi i raspoloživi resursi za njihovo ostvarivanje budu realno odmereni i usklađeni.
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke Srbije
Koliko su u Srbiji zaštićeni oni koji ukažu na nepravilnosti ili neefikasno trošenje narodnog novca pokazaće vreme i sud u slučaju građevinskog inspektora iz Novog Sada, Zorana Jovanovića. (0)
Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o ličnosti nema neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije. Međutim, te veze postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom koja postoji između predloženog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ostalih antikorupcijskih propisa. (3)
Smanjenje broja dozvola i skraćenje roka za njihovo izdavanje jedna je od obavezujućih preporuka za borbu protiv korupcije koju Srbija treba da ispuni. Telo Saveta Evrope koje nadgleda borbu protiv korupcije - GREKO (Grupa država za borbu protiv korupcije) izdalo je u junu 2006. godine izveštaj u kome je Srbiji dato 25 preporuka. Posle dve godine, u junu 2008. GREKO je zaključio da je Srbija na zadovoljavajući način ispunila 12, a delimično 13 preporuka. Do kraja 2009. godine i tih 13 moraju biti ispunjene. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
