Zrenjanin,
12:16,
05. jul 2008.
U javnosti je otvorena rasprava o dva nacrta zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalom.
Jedan je izradila stranka G17 plus, a na drugom tekstu, čije se predstavljanje očekuje krajem decembra, radi radna grupa.
U vezi sa tim najavama otvaraju se sledeća pitanja:
1. Zašto tužilaštva, sudovi i drugi organi koji učestvuju u krivičnom postupku nisu u prošlosti oduzimali umovinu stečenu kriminalom iako im je to bila zakonska obaveza, jer i u postojećem zakonodavstvu postoje odredbe koje regulišu tu problematiku. Odgovore na ta pitanja treba da daju predstavnici pravosuđa.
Ako su osnovni motiv izvršilaca krivičnih dela, gde se manifestuje imovinska korist, ta ista korist ili imovina, a motiv kaznene politike je da se takva lica kazne zatvorskim kaznama, tada očigledno sa kaznenom politikom nešto nije u redu. Svrha kaznene politike treba da bude takva da se otkloni uzrok i da se spreči dalja ekspanzija takvih ponašanja, a ne da kaznena politika podstiče kriminal.
2. Vršeći analize kaznene politike u Srbiji u proteklom periodu dolazi se do zapanjujućih rezultata da je za većinu krivičnih dela izrečena uslovna kazna bez oduzimanja imovinske koristi. Šta je poruka ovakve politike potencijalnim izvršiocima, ako ne - samo vi nesmetano kradite, ako vas organi gonjenja uhvate sledi vam uslovna kazna, a sva imovina koju ste ukrali ostaje vam na raspolaganju. Uvećali ste svoju imovinu za koju uz put ne morate da plaćate ni porez.Kakve li ironije!?.Jer porez se plaća samo na legalno stečene prihode, a na nelegalno stečene prihode ne.
3. Odrediti pojam korupcije, da se ne desi da se predvidi da je oduzimanje moguće samo kod davanja i primanja mita. Rešenje je da se ili taksativno navedu koruptivna krivična dela ili da se u Krivičnom zakoniku odredi posebna oblast za krivična dela korupcije. Uzeti u obzir i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije koju je usvojila Vlada republike Srbije.
4. Za krivična dela organizovanog kriminala potrebno je odrediti i usaglasiti sa međunarodnim konvencijama zakonski minimum za kvalifikovane oblike osnovnih krivičnih dela od 4 godine ili teže delo jer to do sada nije usklađeno. Kod pojmovnog odeđivanja organizovanog kriminala jedan od 3 obavezna uslova je da je zaprećena kazna zatvora od 4 godine ili teža. Ovo je bitno da se odredi i iz razloga primena specijalnih istražnih mera,uvida u račune banaka i dr.
5. Odrediti pojam proširene konfiskacije da se kriminalcima koji nigde ne rade, ne plaćaju poreze, nisu prijavljeni fondu penzionog i socijalnog osiguranja, a za koja postoje dokazi da se bave kriminalom da im se oduzme i imovina koja nema direktne veze sa konkretnim krivičnim delima nego i sva druga imovina koju poseduju kao i obrnuti teret dokazivanja porekla imovine u smislu da osumnjičeno lice dokaže da je imovinu steklo legalno a ne da država dokazuje da je imovinu to lice steklo nelegalno.
6. Osnivanje Agencije koja bi se starala o privremeno i konačno oduzetoj imovini stečenoj kriminalom. Ona se ne bi bavila istragama kao što to predlažu mnogi koji nemaju veze sa ovom problematikom. Istragu vode i vodili bi istražni organi. Oduzimanjem imovine i imovinske koristi bave se sudovi. Samo sud može oduzeti imovinu i imovinsku korist stečenu kriminalom. Za određena krivična dela biće krivičnog dela predstavlja i imovinska korist, pa prema tome organi koji se bave otkrivanjem ovakvih krivičnih dela bi prilikom otkrivanja i dokazivanja ovakvih dela utvrđivali i vrstu i visinu imovine i imovinske koristi. Nema potrebe praviti neke paralelne organe kada već postoje takvi organi. Potrebno je da se Agencija bavi staranjem o privremeno oduzetoj imovini kako ne bi, do okončanja postupka, došlo do propadanja i obezvređivanja te imovine, a nakon što sud donese odluku o toj imovini, pristupalo bi se prodaji te imovine ili vraćanju te imovine licima koja su bila osumnjičnjna a nisu osuđena. Takva agencija ne postoji kod nas. Sudovi nemaju smeštajnih kapaciteta za takvu imovinu, a često puta se dešavalo da u sudskim depozitima nedostaju razni predmeti i privremeno oduzeta imovina.
Josip Bogić, bivši načelnik Odeljenja za suzbijanje finansijskog organizovanog kriminala
Proceduralna greška Bezbednosno informativne agencije zbog koje je ključni dokaz neupotrebljiv, te desetine odlaganja obeležila su suđenje sudiji i okrivljenom u slučaju "zozovača" koga je taj sudija oslobodio krivice. Optužnica tvrdi da je zauzvrat dobio stan u Budvi, a odbrana tvrdi da je optuženi sudiji vraćao dug i da to niej korupcija već "glupa životna situacija". (1)
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada je izrekao 17 presuda protiv države Srbije, na osnovu kojih je građanima iz budžeta isplaćeno nešto (3)
Poverenik za informacije od javnog značaja obeležio je 3 godine efektivnog delovanja. Od 1. jula 2005. godine, kad su obezbeđeni minimalni uslovi za početak rada u Službi Poverenika za informacije registrovano je 4.668 predmeta, većinom žalbi, a rešeno 3.928. (6)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Portala Argus niti Novinske agencije Beta.
A posebno je zanimljivo upravo pitanje obrnutog tereta zagovaranja. Detaljno je obradjeno sa više aspekata u literaturi - i zaštite ljudskih prava (kriminalaca) o kojima će mafijaški advokati da se raskokodaču, ako se uvede i sa aspekta da nije normalno da je neko nezaposlen, da nema prihode,ne plaća porez i da mu niko ništa ne može čak i ako se otkrije povezanost sa kriminalom jer mu se dokaže jedno delo, a nema dokaza da je sve što je na njegovo ime i ime porodice stečeno baš od tog krivičnog dela.