Šta se htelo sa ovom Uredbom?

Vlada Srbije usvojila je Uredbu o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom koja, kako je najavljeno, treba da spreči da lica sa kriminalnom prošlošću prljavim kapitalom ucestvuju u privatizaciji u Srbiji. Kada se, međutim izvrši analiza uredbe, ona će sprečiti da na aukcijama firme kupuju ubice, narkomani, falsifikatori novca u organizovanim grupama, kao i organizatori zločinačkih udruženja. Koliko su sva ova lica do sada učestvovala na aukcijama i koliko ona predstavljaju realnu opasnost po Srbiju i koliko su preduzeća i imovine kupili?

Šta je uredba i čemu služi

Uredba je neposredno niži pravni akt od zakona, a viši od drugih podzakonskih akata.Njena neophodnost proizilazi iz apstraktnosti i nedovoljne određenosti zakonskih odredaba.Te odredbe je neophodno razraditi i obezbediti da ih primenjuju ne samo građani već i niži državni organi.Ona je izvedeni, a ne samostalni akt.

Uredba ne sme ni prevazilaziti ni protivrečiti odredbama zakona radi čijeg izvršenja je doneta.

U sistemima gotovo svih država predviđene su izvesne vanredne situacije u kojima šef države ili Vlada mogu donositi tzv. UREDBE PO NUŽDI, kojima se mogu privremeno suspendovati ne samo određene zakonske već i ustavne norme, što ovde nije slučaj.

Uredbe moraju biti formalno i materijalno usklađene sa ustavom i zakonom.Određeni izuzeci postoje samo u pogledu uredbi koje donosi vlada pod uslovima predviđenim ustavom.Načelo zakonitosti važi za međusobni odnos podzakonskih akata.

O načelu zakonitosti dužni su da vode računa kako tvorci podzakonskih akata tako i ustavni sudovi

Šta zaista piše u Uredbi o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom

U članu 20 stav 1 do 6 Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom („Sl.glasnik RS“, br. 52/2005 i 91/2007), propisano je koja sve pravna i fizička lica kao i njihovi srodnici prvog naslednog reda nemaju pravo učešća na aukcijama.

Pravo učešća na aukciji nemaju:

1) fizička i pravna lica koja imaju finansijske obaveze prema subjektu čiji je kapital, odnosno imovina predmet privatizacije;

2) članovi Komisije;

3) srodnici prvog naslednog reda članova Komisije;

4) pravno lice u vlasništvu članova Komisije;

5) pravno lice u vlasništvu srodnika prvog naslednog reda članova Komisije;

6) druga lica u skladu sa zakonom i ovom uredbom.

Postavlja se pitanje koji će organ ovim licima i u kom postupku izdavati potvrde da nisu u srodstvu sa gore pomenutim licima. Da li takvi organi postoje i postupci za izdavanje takvih potvrda? Koliko je meni poznato tako nešto naš pravni sistem ne poznaje.

Pored ovog člana, u članu 20 a pomenute uredbe su doneti takođe uslovi koja lica nemaju pravo učešća na aukcijama:

Pravo učešća na aukciji nemaju ni:

1) fizičko lice koje je osuđivano za krivična dela protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda i mira, za koja je zaprećena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna ili protiv koga je stupila na pravnu snagu optužnica za ta krivična dela;

2) privredno društvo u kojem je lice iz tačke 1) ovog stava, kontrolni član ili kontrolni akcionar, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva

Od gore navedenih krivičnih dela samo je za sledeća krivična dela i to za kvalifikovane oblike dela predviđena kazna zatvora od 5 godina ili teža:

zločinačko udruživanje (član 346 Krivičnog zakona), falsifikovanje novca (član 223), neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga (član 246), prenošenje infekcije HIV virusom (član 250), ubistvo (član 113), teško ubistvo (član 114)

Šta se htelo sa ovom Uredbom?

Za sva ostala krivična dela koja se navode u Uredbi zaprećene su blaže kazne.

Kada se izvrši analiza za koja krivična dela je pred viđeno da njihovi izvršio ci ili optuženi ne mogu da učestvuju na aukcijama, ostaje da su to ubice, narkoma ni ubice, falsifikatori novca(organizovana grupa) kao i organizatori zločinač kih udruženja.

Koliko su sva ova lica učestvovala na aukcijama i koliko ona predstavljaju realnu opasnost po Srbiju i koliko su preduzeća i imovine kupili?

Šta je sa ostalima? Da li će neko da poveruje da su ova lica najčešći kupci na aukcijama? Da li su oni najveći vlasnici kapitala u Srbiji pa im se tobože zabranjuje dalja ekspanzija? Šta je sa onima koji su za vreme režima Slobodana Miloševića stekli ogromno bogatstvo raznim špekulantskim radnjama - oni mogu nesmetano da kupuju po Srbiji. Ova uredba se ne odnosi na njih!?

Koji su motivi donosioca ovakve uredbe ako ne ti da se konkurencija ukloni. Zbog toga se i vrše naručena hapšenja potencijalnih konkurenata kako bi se nesmetano omogućilo “gospodarima Srbije” da kupe šta je još preostalo? Da se bez suda i sudskih odluka izvrši diskvalifikacija konkurencije.?

Ako je tvorac uredbe mislio da razne špekulante isključi iz mutnih rabota, onda je to trebao da uradi mnogo ranije donošenjem adekvatnog Zakona o sprečavanju pranja novca i druge, odmah posle 5 oktobra. Suprotno tome 2002 godine donešen je Zakon o sprečavanju pranja novca koji je upravo išao na ruku „tajkunima“ jer je taj isti Zakon sadržao odredbu da se pod pranjem novca podrazumeva polaganje novca u domaću banku i drugu finansijsku instituciju, a svako iznošenje novca van države nije se smatralo pranjem novca. Ovakve odredbe tog “famoznog” Zakona važile su sve do 01. januara 2006. godine, kada je većina privatizacija i aukcija završena!? Zašto tvorac uredbe to nije učinio ostaje nejasno. A upravo je jedan od tvoraca Zakona o sprečavanju pranja novca i tvorac ove Uredbe.

Ovakvu uredbu možemo shvatiti samo kao bacanje prašine u oči svima nama jer suština nije pogođena. I dalje su van domašaja ostali glavni akteri “pljačke" Srbije. Ova i ovakva Uredba ih još više štiti i još više učvršćuje njihov položaj.