Povući predlog zakona o antikorupcijskoj agenciji

Nakon analize Predloga zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije je zaključio da usvajanje ovog zakona neće doprineti borbi protiv korupcije u Srbiji, već naprotiv, da će poništiti postignute rezultate i otežati sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Preporuke GRECO i Konvencija UN protiv korupcije, obavezuju Srbiju da se dosledno i efikasno bori protiv korupcije, a ne da mora imati antikorupcijsko telo određenog tipa. Član 6. stav 1. Konvencije UN protiv korupcije predviđa da će svaka država ugovornica u skladu s osnovnim načelima svog pravnog sistema, uspostaviti, prema potrebi, telo ili tela za sprečavanje korupcije.  Radna grupa koja je pisala tekst Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, u kojoj su učestvovali i članovi Saveta, predvidela je donošenje zakona o borbi protiv korupcije, međutim Ministarstvo pravde je bez konsultacija sa radnom grupom izmenilo tekst strategije i umesto donošenja zakona o borbi protiv korupcije unelo osnivanje novog tela.

Nakon što je Narodna skupština 8. decembra 2005. godine usvojila Nacionalnu strategiju sa ovim izmenama, Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu za izradu zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Savet se 4. jula 2006. godine obratio tadašnjem ministru pravde Stojkoviću sa razlozima zašto ne treba usvojiti predloženi nacrt. Kako aktuelni tekst Predloga zakona o agenciji nije suštinski izmenjen u odnosu na verziju iz 2006. godine, Savet je i danas na istom stanovištu.

Smatramo da Srbija ima institucije za borbu protiv korupcije kojima treba omogućiti bolje uslove za efikasan rad, i da će ukidanje postojećih institucija radi osnivanja novih tela oslabiti borbu protiv korupcije, odnosno udaljiće nas, umesto da nas
približi ispunjenju međunarodnih obaveza.

Pretežni deo Predloga zakona bavi se problemom sukoba interesa koji je već normiran Zakonom o rešavanju sukoba interesa. Zakon je usvojen 20. aprila 2004. godine, a za njegovu primenu Narodna Skupština je izabrala Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa, čiji mandat još uvek traje. Ovo telo radi već tri godine, i Savet smatra da je iskustvo Republičkog odbora valjan osnov za unapređenja Zakona koja bi dovela do poboljšanja u ovoj oblasti. Nije dobro rešenje da država koja ima ovako ozbiljan problem korupcije ukida instituciju čiji je trogodišnji rad dao značajne rezultate, i osniva novo telo koje će se baviti istom materijom.

Dobro rešenje bi bilo da se nove nadležnosti u sprečavanju sukoba interesa koje predviđa Predlog zakona o agenciji povere Republičkom odboru, kroz izmene Zakona o sprečavanju sukoba interesa, jer bi se na taj način omogućilo istinsko unapređenje borbe protiv korupcije kroz kontinuirano osnaživanje institucionalnog okvira.

Predlog zakona predviđa da agencija vrši kontrolu finansiranja političkih stranaka, međutim osim što je ovaj posao uvršten u nadležnosti agencije, u razradi zakona nije normirano na koji način će se obavljati poslovi kontrole finansiranja političkih stranaka. U javnosti u Srbiji, naročito stručnoj, već godinama se ističu krupni prigovori na Zakon o finansiranju političkih stranaka, čija primena nije dovela do transparentnosti finansija političkih stranaka i osnaživanja nezavisnosti zakonodavne vlasti. Međutim umesto da Vlada predloži izmene ovog Zakona, i da omogući rad Državnoj revizorskoj instituciji, u čijoj nadležnosti je između ostalog i revizija finansijskih izveštaja političkih stranaka, Predlogom zakona o agenciji je primena postojećeg Zakona o finansiranju stranaka poverena direktoru novog tela, čime suština isticanih prigovora - da političke stranke praktično same sebe kontrolišu - nije ni dotaknuta, a istovremeno je otvoren problem da su agenciji poverene preširoke nadležnosti i onemogućen efikasan rad.

Uvođenje krivičnog dela neprijavljivanja imovine nije valjan odgovor na kritike koje su prethodnih godina često upućivane da je mera nejavnog upozorenja neadekvatna sankcija za kršenje Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Savet za borbu protiv korupcije smatra da neprijavljivanje imovine ne predstavlja društvenu opasnost da bi bila kvaifikovana kao krivično delo, i da ukoliko se uvodi novo krivično delo, to treba uraditi kroz izmene Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu dugu istoriju zavisnosti pravosuđa od izvršne vlasti u Srbiji, i činjenicu da je prema ocenama stručne javnosti tužilaštvo donošenjem novog Ustava dovedeno u nepovoljniji položaj nego ranije, realna je opasnost da nadležnost agencije da organizuje koordinaciju rada državnih organa u borbi protiv korupcije¯, zapravo može da posluži kao dodatni mehanizam za pritiske izvršne vlasti na pravosuđe. Državni organi su obavezni da vrše poslove iz svoje nadležnosti, i bilo kakva koordinacija među njima predstavlja kršenje zakona i narušavanje osnovnih principa vladavine prava.

Iz Predloga zakona se ne može zaključiti koje od pozitivnih procesnih propisa primenjuje agencija za borbu protiv korupcije. Suštinsko pitanje borbe protiv korupcije u Srbiji je zašto se ne primenjuju postojeći zakoni, i zašto postojeće institucije nemaju uslove za rad. Prilikom izrade predloga zakona o agenciji, konsultovana su uporedna iskustva zemalja u kojima se problem korupcije i po razmerama, i po mehanizmima bitno razlikuje od problema korupcije u Srbiji, a nisu razmatrana iskustva domaćih institucija za borbu protiv korupcije, čime su ozbiljno narušeni principi definisani u članu 6. Konvencije UN protiv korupcije.

Osnivanje skupe i glomazne agencije kojoj su formalno poverena preširoka ovlašćenja, a koja će u praksi raditi gotovo iste poslove koje je Republički odbor uspešno obavljao sa višestruko manje ljudstva i sredstava, dok istovremeno za rad Državne revizorske institucije ne mogu da se obezbede ni osnovni kadrovski i materijalni kapaciteti, ne može unaprediti borbu protiv korupcije.

Zbog navedenih razloga Savet za borbu protiv korupcije smatra da je najcelishodnije rešenje da se Predlog zakona o agenciji za borbu protiv korupcije povuče iz skupštinske procedure i vrati na doradu, u koju bi bile uključene postojeće institucije za borbu protiv korupcije u Srbiji.

Narodna skupština je avgusta 2005. godine izabrala članove Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, i od tada nije razmatrala ni jedan izveštaj o radu Odbora, a bez analize rada i iskustava institucije koje je tri godine radila na rešavanju sukoba interesa, i pokazala se kao jedan od retkih nezavisnih antikorupcijskih organa u državi, nije moguće doći do rešenja koje bi unapredilo regulisanje ove oblasti. Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa je do sada u više navrata dostavljao Ministarstvu pravde svoje predloge za poboljšanja ovog zakona, koji su poslednjih dana izneti i u sredstvima javnog informisanja. Smatramo da ovi predlozi, uz analizu rada Republičkog odbora, predstavljaju dobru polaznu osnovu za izmene Predloga zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.