Beograd,
14:29,
16. maj 2008.
Beta
Ne možemo biti zadovoljni efektima onog što je na pravnom i faktičkom planu učinjeno radi stvaranja uslova koji su neophodni da bi novinari i mediji mogli vršiti svoju izuzetno važnu funkciju na način koji bi bio daleko primereniji standardima i potrebama demokratskog društva.
U ostvarivanju prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja novinari i mediji se neretko suočavaju sa problemima koji su gotovo apsurdni. Žalbe kojima se sve češće obraćaju Povereniku za informacije, pokazuju da im se uskraćuju čak i one informacije koje vlast, po zakonu i kriterijumu demokratskog društva duguje najširoj javnosti i bez ikakvog posebnog zahteva. Informacije se uskraćuju i bez ikakvog obrazloženja ili uz navođenje „razloga“ čiji legitimitet je najblaže rečeno veoma problematičan. Vrlo je indikativno da, iako je sasvim očigledno da se ovakvim postupcima flagrantno krše Ustavom i zakonom zajamčena prava medija, ni nakon tri godine primene zakona još ne funkcionišu neki mehanizmi neophodni za prinudno ostvarivanje ovih prava i za kažnjavanje onih koji ih ignorišu i krše.
Istovremeno proces povlačenja vlasti iz svojinske strukture medija je bitno usporen, gotovo zaustavljen, naročito kad je reč o elektronskim medijima. Godinama izostaju s pravom očekivani rezultati na planu otkrivanja i odgovornosti aktera čak i najtežih ataka na bezbednost i život novinara. Predstavnici medija često se suočavaju sa postupcima predstavnika vlasti koji uključuju potcenjivanje, omalovažavanje i diskriminaciju, ali i gore od toga – vulgarnost i brutalnost. Pomenutim i drugim sličnim činjenicama ne treba komentar, jer govore same za sebe. One potvrđuju da u odnosu prema pravima, ulozi i značaju medija postoji veliki raskorak između onog što vlast javno proklamuje i onog što radi u praksi. To se bezuslovno mora promeniti, a od kvaliteta i brzine tih promena umnogome će zavisiti i ukupan tok demokratske tranzicije našeg društva.
.jpg)
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada je izrekao 17 presuda protiv države Srbije, na osnovu kojih je građanima iz budžeta isplaćeno nešto (0)
Srbija je ispunila obavezu prema Grupi zemalja za borbu korupcije (GRECO) i dostavila izveštaj o ispunjavanju preporuka te organizacije Saveta Evrope, čija je članica, ali se ne može pohvaliti da je sve preporuke ispunila na zadovoljavajući način. (2)
Protekla predizborna kampanja je pokazala da u Srbiji i dalje nema uslova za borbu protiv korupcije, i da ih neće ni biti sve dok se slučajevi krupne korupcije budu zloupotrebljavali za predizborne prozivke. Prozivka u kampanji nije borba protiv korupcije, naprotiv, takvom halabukom onaj koji proziva samo hoće da prikrije svoj odnos prema poštovanju zakona i izgradnji institucija – dok govore o korumpiranosti drugih, istovremeno su spremni da sruše svaku instituciju koja im se nađe na putu ka vlasti. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
