Beograd,
18:28,
29. april 2008.
Beta
Poverenik za informacije od javnog značaja primio je više žalbi koje je protiv grupe državnih preduzeća i agencija, zbog uskraćivanja informacija o troškovima reprezentacije i o tzv. „menadžerskim dodacima“ podneo Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.
Činjenica da telo kao što je Administrativni odbor Skupštine, u kratkom roku, po drugi put mora da traži zaštitu prava od Poverenika za informacije, ukazuje na veoma zabrinjavajući odnos koji rukovodstva u brojnim državnim preduzećima ispoljavaju prema ustavom i zakonom zajamčenim pravima javnosti.
Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o slobodnom pristupu informacijama i prava koja on garantuje ili, još gore, o svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim preduzećima.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama predviđa da svako ima pravo da mu se učini dostupnom, u načelu svaka informacija nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti.
Zakon, pod pojmom organa vlasti, osim organa države, autonomije i lokalne samouprave, podrazumeva i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja i pravna lica čiji je osnivač ili finansijer država. To znači da javna preduzeća i druga državna preduzeća prema javnosti imaju iste obaveze kao i organi državne vlasti.
Ako to u početku primene zakona nekom nije bilo jasno, nakon tri godine bi svakako moralo biti. Zato sam nedavno ocenio kao apsurdnu situaciju u kojoj su mnoga državna preduzeća, tek nakon intervencija i naloga Poverenika za informacije, Administrativnom odboru dostavile podatke o platama svojih rukovodstava. Ipak, po drugi put, u kratkom roku, uskraćuju parlamentarnom Administrativnom odboru podatke koji po zakonu moraju biti dostupni najširoj javnosti.
Ovom prilikom uskraćivanje informacija nije vršeno čak ni uz pozivanje na razloge, kao što su „poverljivost“ ili „tajnost“ podataka, bez obzira na očiglednu neosnovanost takvih razloga. Zahtevi su jednostavno ignorisani, iako je to po zakonu, i nedopušteno i kažnjivo. Ispoljavanjem takvog odnosa prema zahtevu tela kakvo je parlamentarni Administrativni odbor, šalje se nedvosmislena poruka o potpunom odsustvu spremnosti da se odgovori na eventualne slične, opravdane i na zakonu zasnovane zahteve građana i medija.“
.jpg)
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja
Srbija je ispunila obavezu prema Grupi zemalja za borbu korupcije (GRECO) i dostavila izveštaj o ispunjavanju preporuka te organizacije Saveta Evrope, čija je članica, ali se ne može pohvaliti da je sve preporuke ispunila na zadovoljavajući način. (1)
.145x188.1075.jpg)
Svi funkcioneri koji odmah po stupanju na javnu funkciju ne objave ili lažno prijave šta poseduju od imovine počiniće krivično delo za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora, a svima koji su pravosnažno osuđeni za to delo biće zabranjeno da u narednih 10 godina bude biran i postavljan na javne funkcije. Te mere predviđene su zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je izradilo Ministarstvo pravde. (2)
Protekla predizborna kampanja je pokazala da u Srbiji i dalje nema uslova za borbu protiv korupcije, i da ih neće ni biti sve dok se slučajevi krupne korupcije budu zloupotrebljavali za predizborne prozivke. Prozivka u kampanji nije borba protiv korupcije, naprotiv, takvom halabukom onaj koji proziva samo hoće da prikrije svoj odnos prema poštovanju zakona i izgradnji institucija – dok govore o korumpiranosti drugih, istovremeno su spremni da sruše svaku instituciju koja im se nađe na putu ka vlasti. (0)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Portala Argus niti Novinske agencije Beta.