Ko ima pravo na tužbu

Nesporna je obaveza vlasti da u svim, pa i u donekle neredovnim prilikama, obezbeđuje ostvarivanje Ustavom zajamčenih prava i sloboda. Posebno je važno da se na odgovarajući način reaguje kada se ostvarivanje tih prava i sloboda dovodi u pitanje postupcima koji se mogu tumačiti ili kao potpuno nepoznavanje ili kao svesno kršenje čak i elementarnih pravnih standarda u ovoj oblasti.

Kad je reč o ostvarivanju slobode pristupa informacijama ilustrativan primer predstavljaju tužbe koje je protiv rešenja Poverenika podneo ne mali broj organa vlasti. U postupku za pristup informacijama odlučuje se o pravu tražioca informacija, a ne o pravu organa vlasti. Organ vlasti od koga je informacija tražena nije stranka već je prvostepeni organ u postupku, u kome je Poverenik za informacije drugostepeni. Prvostepeni organ, nema i ne može imati pravo na tužbu protiv rešenja drugostepenog organa. Iako je to stvar koju bi morali znati i studenti prava, svedoci smo nonsensa da se neki u našim organima vlasti ponašaju kao da to ne znaju, ignorišući čak i činjenicu da je Vrhovni sud Srbije u svih 20-tak slučajeva u kojima je do sada rešavao po ovakvim tužbama, tužbu odbacio kao nedopuštenu.

Ovakvo traćenje novaca poreskih obveznika i vremena Vrhovnog suda dodatno zabrinjava, jer se podnošenje nedopuštenih tužbi pokušava koristiti kao nekakvo „pravno opravdanje“ za nepružanje traženih informacija. Davanje informacija se odlaže do sudske odluke, a unapred se računa s tim da će postupak pred sudom trajati uobičajeno dugo. I to je svakako još jedan pravni nonsens, budući da bi morali znati da podnošenje tužbe u upravnom sporu, čak i kad je tužba dopuštena, samo po sebi, ne odlaže izvršenje konačnog rešenja.

Možda je moguće da se u jednom broju slučajeva i radi o elementarnom neznanju, ali je sigurno prisutno i svesno ignorisanje pravnih standarda. Ali, bez obzira šta je uzrok, obaveza je demokratske vlasti da spreči izigravanje Ustavom i zakonom zajamčenih prava javnosti, pa ni turbulentne političke prilike ne bi smele biti opravdanje za nepreduzimanje adekvatnih mera od strane nadležnih u izvršnoj vlasti – od edukacije do odgovornosti.