Beograd,
19:03,
23. avgust 2008.
Beta
Odnos velikog broja organa vlasti prema dostupnosti informacija, posebno informacija o raspolaganju javnim novcem i resursima, nezadovoljavajući. Takav odnos otežava ostvarivanje slobode pristupa informacijama i umanjuje šanse za ostvarivanje ozbiljnih rezultata u borbi protiv korupcije.
Zahtevi građana, NVO-a, novinara, medija, odnosno javnosti uopšte, za pristup informacijama o javnim nabavkama, privatizacijama, koncesijama i drugim sličnim, veoma često se suočavaju sa preprekama i otporom, što je najblaže rečeno indikativno.
Informacije o raspolaganju javnim resursima su po definiciji informacije od javnog značaja. Zato ne sme biti sporno pravo javnosti da ih zna. Naprotiv, ovo pravo javnosti bi moglo i moralo da se tretira kao korisno, efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije. Iskustva drugih pokazuju da je to sredstvo, u kombinaciji sa drugim oblicima kontrole, dalo veoma značajne rezultate.
S tim u vezi, dodatni razlog za zabrinutost predstavlja činjenica da se informacije o različitim oblicima raspolaganjima javnim novcem i dobrima često uskraćuju, odnosno da nisu dostupne ni u okviru postojećih institucionalnih, državnih mehanizama kontrole. Državna revizorska institucija koja je, po zakonu o njenom osnivanju sa radom trebala da počne pre skoro tri godine, i danas nije u funkciji. A Republičkoj upravi za javne nabavke iako postoji izričita zakonska obaveza, svoj izveštaj o realizovanim javnim nabavkama ne dostavlja najveći broj subjekata. Obavezu ne izvršava neverovatnih oko 80 posto a da pritom, što je još neverovatnije, za to, praktično niko ne snosi odgovornost.
Ekspertske procene kažu da i u zemljama koje imaju neuporedivo snažnije i efikasnije mehanizme javne i institucionalne kontrole šteta od korupcije u javnim nabavkama iznosi od 10 posto ugovorenih cena pa na više. Ogromna šteta koju mi izvesno trpimo zahteva mnogo odgovorniji odnos svih organa vlasti prema dostupnosti informacijama od javnog značaja, što naravno uključuje i daleko ozbiljniji odnos prema sankcijama za one koji to ne žele da razumeju.“
.jpg)
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu kaže da je Srbiji potrebno novo izborno zakonodavstvo kako bi građani glasali za pojedince, a ne za stranačke liste. "Ministarstvo će pokušati ponovo da pridobije političke partnere za promenu izbornog zakonodavstva", rekao je Marković u intervjuu agenciji Beta. (0)
Koliko su u Srbiji zaštićeni oni koji ukažu na nepravilnosti ili neefikasno trošenje narodnog novca pokazaće vreme i sud u slučaju građevinskog inspektora iz Novog Sada, Zorana Jovanovića. (0)
Na prvi pogled se može činiti da zakon kojim se štite podaci o ličnosti nema neposrednog dodira sa korupcijom i borbom protiv korupcije. Međutim, te veze postoje, a u slučaju Srbije su i dodatno ojačane vezom koja postoji između predloženog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ostalih antikorupcijskih propisa. (3)
Nekoliko važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji, usvojenih prethodnih godina, predstavljali su potpunu novosti i tek su kroz praksu iskazali prednosti i nedostatke. Posle par godina primene stručna javnost pokrenula je inicijative za izmene, zakonodavci i izvršna vlast su se složili da su izmene neophodne, u nekoliko slučajeva urađeni su modeli i nacrti izmena... i tu se stalo. (0)
Predstavnici većine stranaka u Skupštini Srbije slažu se da je neophodno usvojiti Zakon o klasifikaciji i izmeniti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Za opoziciju je dokaz neophodnosti usvajanja tih zakona bilo odbijanje pojedinih javnih preduzeća da saopšte plate članova i predsednika upravnih odbora. Pojedine stranke spremne su da podrže tekst koji su predložili eksperti iz nevladinog sektora. (0)
U sekciji dokumenti za sada možete pogledati najvažnije zakone kojima se u Srbiji uređuje oblast organizovanog kriminala i korupcije. (0)
