U susret godišnjem izveštaju

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđa obavezu Poverenika za informacije da u roku od tri meseca od okončanja fiskalne godine, podnese Narodnoj skupštini Godišnji izveštaj o primeni ovog zakona.

U skladu s tim, Služba Poverenika je ovih dana započela rad na izvršenju ove obaveze. Izveštaj će i ove, kao i svake prethodne godine biti dostavljen Narodnoj skupštini u toku marta.

Godišnji izveštaj razume se ne treba da govori samo o aktivnostima i merama koje je preduzimao Poverenik, već i o radnjama koje su preduzimali drugi organi državne vlasti u vezi sa primenom ovog zakona. Ukratko, treba da sadrži što više informacija relevantnih za ukupnu ocenu stanja u ovoj oblasti. Zbog toga se Poverenikov izveštaj mora u značajnoj meri zasnivati na informacijama koje dobija od drugih organa. Toga radi, zakon je za sve organe državne vlasti izričito utvrdio obavezu podnošenja Godišnjeg izveštaja Povereniku.

Za izradu ovogodišnjeg Izveštaja Poverenik će imati na raspolaganju izveštaje koje je dostavilo 541 organ državne vlasti. Naravno, već na prvi pogled je jasno da je reč o veoma obimnom materijalu, o ogromnoj količini informacija. Trebaće izvesno, mnogo vremena da se pregleda, obradi i sintetizuje u jedan izveštaj za Narodnu skupštinu.

Međutim, i pre toga, mogle bi se konstatovati neke zanimljive stvari. Jer čak i samo površan pogled na tu pristiglu „gomilu“ izveštaja na specifičan način nešto govori o odnosu vlasti prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Primera radi, pitanja koja se povodom toga neminovno postavljaju su svakako – Ko je sve bio dužan da dostavi te izveštaje, a ko ih je dostavio?

Odgovor na ovo je sledeći: Izveštaj je dostavilo, kao što smo već rekli 541 organ državne vlasti. Izveštaj je npr. dostavilo svih 6 organa vlasti iz čl. 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Narodna skupština, Predsednik republike, Vlada, Ustavni sud, Vrhovni sud, Republičko javno tužilaštvo). Stoprocentno izvršenje obaveze imamo i kod organa AP Vojvodine (Skupština, Izvršno veće i svi pokrajinski sekretarijati). I prošlogodišnji dobitnik priznanja za unapređenje javnosti rada, mreža trgovinskih sudova Srbije, potvrdio je da je priznanje zasluženo. Svi trgovinski sudovi, na čelu sa Višim trgovinskim sudom dostavili su izveštaje. Izveštaji su stigli i iz (po ranijem Zakonu o lokalnoj samoupravi) sva četiri grada.

Kod gotovo svih ostalih organa vlasti procenat izvršenja obaveze dostavljanja izveštaja kreće se od gotovo 80% pa naviše. I gotovo svi oni, ove godine su obavezu izvršili u procentu većem od prošlogodišnjeg.

Međutim, postoji jedan markantan izuzetak. Reč je o opštinama. Od 176 opština, izveštaj je dostavilo njih 87, ili nešto manje od 50%. Podatak da u četvrtoj godini primene zakona organi vlasti u ovako, mogu slobodno reći alarmantno niskom procentu, izvršavaju zakonom izričito utvrđenu obavezu, govori sam za sebe, i ne treba ga posebno komentarisati. Kad se tome doda činjenica da se radi o potpuno benignoj obavezi, koja pri tom dospeva samo jednom godišnje, i činjenica da je ove godine procenat izvršenja čak i lošiji od prošlogodišnjih, takođe veoma loših 52%, onda je sasvim jasno da se situacija može oceniti samo kao veoma loša.

Nakon takve konstatacije, normalno se postavlja pitanje – Šta treba uraditi da bi se situacija popravila?

Odgovor, naravno, nije jednostavan. Izvesno je da treba uraditi mnogo toga. Ipak, bar dve stvari izdvajaju se kao očigledne. Prva se zasniva na sasvim opravdanoj pretpostavci da je, svakako ne jedini, ali jedan od glavnih razloga za ovakvu situaciju neznanje, nespremnost i neobučenost odgovornih kadrova da postupaju u skladu sa novim, evropskim, demokratskim standardima u vezi sa slobodom pristupa informacijama. S tim u skladu, potrebno je ljudima koji u organima lokalne samouprave rade na zadacima u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obezbediti odgovarajuću obuku. To je ozbiljan, veliki zadatak koji bi trebalo artikulisati kao projekat na globalnom, državnom nivou, to ne može biti samo stvar Poverenika za informacije i civilnog sektora. Što se Poverenika i njegove službe tiče, oni su već, uglavnom u saradnji sa subjektima iz civilnog sektora realizovali više projekata edukacije. Oni će, s tim u vezi i dalje nastaviti da deluju na sličan način. Već u ovom trenutku načelno je dogovoreno nekoliko veoma krupnih projekata koje će Poverenik realizovati u saradnji sa OEBS-om, Transparentnošću Srbija i ABA/CEELI-jem...

Podatak o masovnom neizvršavanju obaveza, svakako, otvara i pitanje – Kako stojimo sa odgovornošću za to?

S tim u vezi, možemo konstatovati sledeće: Zakon je nedostavljanje izveštaja Povereniku predvideo kao prekršaj, za koji je predviđena novčana kazna do 50 000 dinara. Broj samo ovih prekršaja, počinjenih u nekoliko godine primene zakona, meri se stotinama. A ipak, koliko je znam, tim povodom nije pokrenut ni jedan jedini prekršajni postupak. S tim u vezi, Poverenik ne može da uradi ama baš ništa. S tim u vezi, neophodan je daleko adekvatniji odnos izvršne vlasti, pre svega Vlade Srbije prema obavezama koje po zakonu ima u vezi sa nadzorom nad primenom zakona, pokretanjem prekršajne odgovornosti i obezbeđenjem izvršenja odluka Poverenika.